(19. 11. 2011)

Lakan je, klasifikujući intelektualce na leve i desne, prve, dakle, intelektualce levice, nazvao Fool, ludama, a desnice, knave, huljama. Osim toga, osobina intelektualaca levice je da imaju prisilu govorenja istine, a desnice govorenja laži: desničar ne može čak ni da kaže da je desničar,  pošto bi izgovorio laž, drugim rečima knave, desni intelektualac je u zabludi oko svoje vlastite pozicije; međutim, i tu je dražesni obrt, udruženi intelektualci levice u Partiju ili interesnu grupu postaju knave, dakle hulje, a intelektualci desnice ujedinjeni u partiju ili interesnu grupu, postaju Fool, budale, dvorske lude.

Aleksandar Boškovic, na početku studentske Blokade i na početka rada Plenuma izašao je u opozicionom Danasu sa jednostavnom tezom: Blokada i Plenum su primer terora manjine nad većinom. Jednostavnost i elegantnost ove teze zasnovane su na neupitnoj hegemoniji parlamentarne demokratije i neupitnoj reprezentativnoj moći parlamentarne većine u odnosu na manjinu, drugim rečima, važi samo u kontekstu jezika i ideologije parlamentarizma.  Međutim, u prostoru univerziteta i fakulteta, dakle javnog dobra obrazovanja, važe potpuno druga pravila i nemoguće je preslikati hegemon diskurs na sveru javnog dobra. U upravljanju javnim dobrom obrazovanja predviđena je participacija studenata u dva oblika: putem studentskog Parlamenta i putem drugih oblika samoorganizovanja studenata. Plenum i Blokada su upravo izraz prava studenata na samoorganizaciju i način da se čitav okvir studiranja stavi u javnu diskusiju, da se otvore pitanja koja nikada u u savremenom društvu Srbije nisu postavljena, odnosno  po prvi put se postavljaju još od osamdesetih godina.

Treba reći da je Bolonjski sistem studiranja već jednom bio predmet diskusija početkom osamdesetih u Jugoslaviji. Naime, Šuvarova reforma obrazovanja, predviđala je slično Bolonji upravo okretanje čitavog sistema obrazovanja prema potrebama tržišta rada. Tada je reforma bila kritikovana, oštro osporavana i bila predmet političkih borbi na Univerzitetima u Jugoslaviji. Naime, društvo je i pored “ odozgo” sprovedene reforme uspelo da se korak po korak izbori za njeno ukidanje.

Za razliku od Bolonje koja je najavljena kao evropska modernizacija obrazovanja i koja je na sličan način kao i Šuvareva uvedena bez javne diskusije i bilo kog otpora, danas Bolonja u Srbiji znači: potpuni gubitak autonomije univerziteta, tiraniju autonomije fakulteta u odnosu na Univerzitet, indolentnost profesora koji su potpuno hermetički zatvorili fakultete za bilo kakav uticaj javnosti i posledično potpunu privatizaciju moći i resursa univerziteta.

Boškovićev argument koji je izložio u najnovijem napadu na Plenum i Blokadu u Politici zapravo je ponavljanje starog iz Danasa koji je ”obogaćen” sa dve nove teze: Plenum vode večiti studenti, odnosno, Plenum i Blokada su saradnik onih snaga koje su odgovorene za reprodukciju  srpskog usuda da su sve moderne i progresivne reforme osuđene na propast.

Problem je što Bošković brani Bolonju, a da ne zna šta brani, zapravo iznosi argument suprotan Bolonji: upravo Bolonja ne insistira na dužini studija kao kriterijumu uspešnosti i ne poznaje kategoriju večitih studenata, zapravo bodovni sistem Bolonje upravo liberalizuje kriterijum uspešnosti prema broju godina utrošenog na studiranje.

Drugi argument da su Plenum i Blokada zapravo i pored svih subjektivnih intencija objektivno na strani onih snaga koje su protiv evropskog kursa Srbije je zapravo dobra stara obnova staljinističkog diskursa: postoji neumitna tendencija istorije, a postoje snage koje se tome protive. E sad, iako možda postoji nešto progresivno u buntu studenata, on objektivno ide na ruku onih snaga koje se protive neumitnom toku istorije - Evropi. Bošković, kao i svaki reakcionar veruje da postoji neumitan tok istorije i da postoji hegemon pojam Evrope: zaboravlja da je kritika Bolonje krenula kao evropski pokret studenata i da je upravo najevropskiji deo Evrope u konfliktu sa njenom dominantnom konzervativnom ideologijom - primeriti univerzitet tržištu rada.

I da se vratimo na početak. Za sad je Bošković samo desni intelektualac, knave, dakle hulja koja čak i ne zna da je desni intelektualac pošto je shodno svojoj poziciji odsečen od mogućnosti da govori istinu o svojoj poziciji. Opasnost nastaje onda kada za sad nema većina profesora beogradskog univerziteta koja očigledno podržava Boškovića, u suprotnom njegov tekst ne bi bio objavljen u Politici, reši da se udruži u grupu Boškovića, i počne da zastupa ove bedaste principe. Tada se hulje, udružene hulje, pretvaraju u Fool - čiste budale, a tu je negde blizu i kraj Beogradskog univerziteta.