04-06. DECEMBAR, DOM OMLADINE BEOGRADA, TRIBINSKA SALA Učitelj neznalica i njegovi komiteti, u okviru programa Arhiv autora, poziva vas na trodnevni seminar posvećen delu Milovana Đilasa   Njihov disident i njegovi liberali

Pravo disidenstvo nije prestupništvo (transgresija) i otpor prema sistemu, nego zahtev da sistem dođe u komunikaciju sam sa sobom kroz rascep, koji postaje vidljiv, između deklerativne ideologije i sistematske svakodnevne prakse. Ako je ključna reč u liberalnom sistemu dostupnost – zapravo ideal o kom se stalno priča i na kome se stalno radi, ali koji uprvo zato nikada ne može biti dostignut ili dovršen – u socijalistickom sistemu bi to bila sintagma ravnopravnost bez jednakosti (equality without sameness). Tražiti od sistema da drži svoju reč je kategoricki imperativ Đilasovog disidenstva. Takva vrsta disidenstva je bila moguća u socijalističkom sistemu, zato što je u tom sistemu i u toj istorijskoj sekvenci još postojala reč kao politički čin koji imenuje rascep, odnosno čoveka kao nosioca tog čina tj. čovek koji prepoznaje i uvažava rascepe u sebi. Danas, kada neo-liberalni-kapitalizam nema spoljašnjost koja ukazuje na njegov unutrašnji rascep, reč je izgubila svoju političku moć i čovek više ne postoji. Kroz tekstualni pregled i analizu Đilasovih knjiga i tekstova i stavljanje u odnos sa tekstovima drugih autora, želeli bismo, kao što činimo i kroz druge aktivnosti Učitelja neznalice i njegovih komiteta, da doprinesemo stvaranju pojma društva van postojećeg sistema.

Đilasu, komunisti, društvo je, a ne država ili partija, na prvom mestu. Društvo je razumevao kao heterogeno – rascepljeno telo koje je više nego suma svih svojih delova, pluralizam bez prebrojavanja. Tako je video i višepartijski sistem – ne po liberalnoj ideji interesa grupa pojedinaca i pojedinaca koji se takmiče za moć, nego kao reprezentaciju mnoštva u jednoj celini bez granica. U mogućem društvu kakvim ga je Đilas razumeo, nemogući su vlast i vlastništvo nad društvom, čak ni stabilna struktura upravljanja, pa je tako Đilas učestvovao u izgradnji pojmova samoupravljanje i društvena svojina. U Anatomji jednog morala i Novoj klasi i drugim svojim knjigama, Đilas se obraćao društvu, upozoravajući ga na opasnost od formiranja bilo koje “elite” – zapravo zastupa stav da ni jedna grupa ljudi nema pravo, ni “stečeno ” ni “ nasledno”, na vlasništvo i upravljanje nad društvom.

Iz pisanog opusa Milovana Đilasa vrlo lako je vidljiv njegov rascep sa vlašću i onda kada su njegov okvir mišljenja i milje bili partizani državotvorci. Taj milje, koji je uprkos odvajanju od Staljina, i ogromnom naporu da uvede modernizaciju i pismenost i izgradi bratstvo i jedinstvo, ipak video partiju i državu (čak i vojsku) kao važnije od društva, Đilasa je proglasio liberalom. Istovremeno, liberali koji nikada nisu uspeli da razumeju razliku koncepta društva koje je Đilas zastupao od liberalnog koncepta drustva (a u tome slagali sa Miloševićem – jedno telo, jedan glas), u kome bi oni kao intelektualci i manadžerski sloj bili elita, prisvojili su Đilasa kao protivnika države, kao prestupnika sistema, a iz svoje borbe za liberalni vid društva, države i ekonomije izbacili sadržajni deo Đilasovog mišljenja. U sukobu izmedju tih dvaju elita, partijske i liberalne, društvo je marginizovano, obezvređeno i zaboravljeno.

Za sve dodatne informacije molimo vas da kontaktirate:

e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

telefon: 011 2681 423

PROGRAM

Sreda, 4. decembar, 16.00 – 20.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

16-18h, PREDAVANJE: Đokica  Jovanović – Da li revolucija (nužno) rađa involuciju? Đilasova vivisekcija obamrlog morala

Šta nam je pokazao Milovan Đilas? Čini se, sledeće: i revolucija i njeno gašenje su rezultati nezadovoljstva. Ovde neće biti reči o revolucionarnom nezadovoljstvu, već o nezadovoljstvu nalogom revolucije kod onih koji (etablirano) baštine i neguju njene tekovine. Pa, tako, revolucija na tlu svoje rodne klase rađa novu privilegovanu klasu. Ta će nova klasa, zarad sopstvenog opstanka i nastupanja, nužno napustiti revolucionarnu etiku. Njena narav ne počiva na revolucionarnoj paradigmi (time se ne stiče privilegovan status). Revolucionarno će se pretopiti u parolu i to radi privida o kontinuitetu revolucije i o borbi za nju. Drugačije nije ni moglo. Revolucionarna legitimacija je osnova (rodno mesto) njihovog socijalnog života i opstanka. Nije Đilas prvi o tome pisao: Lenjin upozorava: rađa se radnička aristokratija – Zinovjev upozorava: rađa se radnička birokratija. Tako će i Đilas reći u Novoj klasi: „Socijalno poreklo nove klase leži u proletarijatu.“

18-20h, PREDAVANJE: Raša Popov – Asketizam Đilasa i Ćopića

Predavanje će se baviti uporednim čitanjem i komentarima Anatomije jednog morala Milovana Đilasa i Jeretičke priče Branka Ćopića.

Četvrtak 5. decembar 16.00 – 20.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

16-18h, PREDAVANJE: Predrag Brebanović – Legenda o Đilasu i Legenda o Njegošu

Izlaganje je posvećeno nastanku, strukturi i recepciji Đilasove Legende o Njegošu (1952), kao i razlozima zbog kojih je taj ogled iz sociologije književnosti potonuo u zaborav.

18-20h, PREDAVANJE: Branko Romčević – Klase

Predavanje će se baviti uporednom analizom teorije klasa u Đilasovom delu i teorije klasa u marksizmu njegovog doba.

Petak 6. decembar 17.00 – 20.00h

Tribinska sala Doma omladine Beograda

17-20h, OKRUGLI STO: Njihov disident i njegovi liberali

Učestvuju predavači na seminaru i drugi gosti i saradnici Učitelja neznalice i njegovih komiteta