“Studenti/kinje protiv Bolonje” – javni razgovori fokusiraće se na studentsko iskustvo kao obrazovno iskustvo, samoorganizaciju tokom studentskih protesta i studentsko učešće u upravljanju fakultetima i univerzitetima. Ova sistematska evaluacija održaće se u svetlu obeležavanja čitave decenije primene preporuka Bolonjske deklaracije i stvaranja jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja, obeleženog masovnim studentskim protestima i otporom u gotovo svim zemljama, uključujući Srbiju. Razgovore će voditi studentski kolektivi Odbrani Filozofski i Odbrani Filološki. U razgovorima će učestvovati predstavnici/ce države, univerziteta, fakulteta, organizacija i kolektiva koje se bave (visokim) obrazovanjem, aktivisti/kinje, studenti/kinje i zainteresovana javnost.
Refleksiju o ovoj seriji razgovora možete pogledati ovde.
Diskusije:
28. 10. 2011. u 19h – Autonomija univerziteta od političkih partija
Termin “autonomija univerziteta” je često u našem društvu dolazio u žižu javnosti. Borbe koje su se pod tim vidom vodile imale su ozbiljne posledice po njegove zagovornike. Istorijski uzev, borba za autonomiju univerziteta imala je za cilj ostvarivanje nezavisnosti od države i, s tim u vezi, zaštitu akademskih sloboda za koje se smatralo da su od posebnog značaja za zajednicu u celini. Danas, u bitno promenjenim društveno-političkim okolnostima, kada pored državnih fakulteta u zemlji operišu i privatni, kada veza izmedju vlasti, univerziteta i privrede postaje sve zamršenija, a sve to na fonu Bolonjskog procesa, tj. stvaranja jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora, u interesu nam je da otvorimo diskusiju o statusu autonomije univerziteta.
04. 11. 2011. u 19h – Kvalitet i svrha obrazovanja
U periodu primene principa Bolonjske deklaracije u Srbiji, mnogi univerzitetski i državni zvaničnici o obrazovanju govore uglavnom kao o vrednosti koja svoju krajnju afirmaciju doživljava na tržištu. Međutim, mnoge visokoobrazovne institucije zadržale su, makar u svojim marketinškim brošurama, diskurs prema kojem visoko obrazovanje pre svega neguje Antičke i Prosvetiteljske ideale koji podrazumevaju osposobljavanje studenata/kinja da razmatraju ideje poput istine i pravde koje bi trebalo da ih učini društveno odgovornim pojedincima/kama. Kakva je priroda odnosa između (visoko)školskih ustanova i tržišta i koliko bi, ako uopšte, tržište trebalo da utiče na sadržaje koji se u ovim ustanovama nude – pitanja su koja će biti tema ove diskusije.
11. 11. 2011. u 19h – Formalno obrazovanje i samoobrazovanje
Formalni obrazovni sistemi fokusirani su na izdavanje sertifikata koji su sredstvo vertikalne društvene promocije. Sistemi proizvodnje znanja – obrazovne institucije – imaju monopol nad znanjem koji se štiti merama poput ograničene mogućnosti pristupa, sertifikacije, copyright-a itd. Međutim, formalno obrazovanje često ne obuhvata životno iskustvo i veštine koje pojedinci stiču tokom života. Samoobrazovanje, bilo zarad samousavršavanja ili društvenog idealizma/aktivizma, poseban akcenat stavlja na subjektivaciju, odnosno, znanje postaje cilj po sebi. U tom smislu, otvaramo pitanje o prirodi odnosa ova dva sistema sticanja znanja i potrebi za oslobađanje znanja iz institucionalnih okvira i postizanjem epistemološke demokratije.
18. 11. 2011. u 19h – Da li je znanje roba? – O besplatnom visokom obrazovanju
U javnost se sve češće čuje da je znanje nešto što će pojedinac/ka plasirati na tržištu rada i ostvariti ličnu korist, pa treba za njega i da plati. S druge strane, studentski protesti, kao i brojne okupacije fakulteta koje su obeležile period primene Bolonjske deklaracije u Evropi, uporno su ispostavljale zahtev za besplatno visoko obrazovanje - obrazovanje treba da služi stvaranju društvene jednakosti, a to se postiže i time što je ono dostupno svima. U uslovima u kojima se obrazovanje naplaćuje studentima/kinjama ono tada doprinosi sve većem društvenom raslojavanju tako što velikom broju članova/ica društva onemogućava “izlaz” iz onoga što se u teoriji naziva „zatvorom radničke klase".