IZGRADNJA DRŽAVNIH INSTITUCIJA U SRBIJI PO INSPIRACIJI EVROPSKIH INTEGRACIJA PETAK, 30. januar 2015. u 18.00 h UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI RESAVSKA 21,stan br. 5, Beograd   Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na okrugli sto

IZGRADNJA DRŽAVNIH INSTITUCIJA U SRBIJI PO INSPIRACIJI EVROPSKIH INTEGRACIJA 

Udruženja okupljena oko Saveza za radničko društvo: Učitelj neznalica i njegovi komiteti, Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika, UG Ravnopravnost i Udruženje za zaštitu ljudskih prava radnika URANAK, obratila su se prošle nedelje Delegaciji Evropske unije u Srbiji sa zahtevom da podele sa građanima Srbije svoja saznanja o toku postupaka pokrenutih na osnovu preporuke Evropskog parlamenta da se istraže „24 privatizacije“. U pismu, koje dajemo u prilogu, posebno smo skrenuli pažnju Delegaciji da razrešenje ovih slučajeva nije ni jedini ni ključni zadatak sprečavanja pljačke u Srbiji, već da se naporedo sa kažnjavanjem krivaca mora menjati sistem državnih institucija koji je omogućio da se dese tako drastične zloupotrebe sa dugotrajnim posledicama po veliki broj ljudi.

Od izlaska SR Jugoslavije i Srbije iz međunarodne izolacije i otvaranja procesa evropskih integracija krajem 2000. godine, stručna i finansijska podrška reformama državnih institucija je najvažnija funkcija EU u našoj zemlji. Povremeno Brisel jeste intervenisao u vezi sa pojedinačnim političkim pitanjima (a najdrastičnije upravo sa preporukom iz 2012. godine da se istraže 24 pojedinačna slučaja sumnji na korupciju), međutim, kao i u drugim zemljama bivšeg istočnog bloka koje su prošle kroz proces pridruživanja Evropskoj uniji, i kod nas ovaj proces prevashodno podrazumeva podršku i superviziju evropskih institucija za promenu naših propisa i reformu institucija koje te propise treba da sprovedu.

Kakav je učinak petnaestogodišnje podrške EU i njene supervizije nad izmenama zakona i reformama državnih institucija u Srbiji? Da li su propisi, procedure, ustanove i službe postale demokratičnije i transparentnije, što je bio cilj čitavog procesa. Javnosti su poznate kontroverze oko, ne primer, reforme pravosuđa, u kojoj je EU imala presudnu ulogu, a za koju svakako ne možemo reći da je doprinela nezavisnosti pravosuđa, čak naprotiv. Da li je stanje drugačije u drugim oblastima, možemo li reći da je proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji unapredio, ili unazadio demokratiju i dobro upravljanje, i zbog čega?