(30. 10. 2013) PETAK, 01. NOVEMBAR u 17h, CZKD - PAVILJON VELJKOVIĆ Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na okrugli sto Da li su zarade i doprinosi jedina radnička prava?

Ministar Radulović kaže da se novim zakonom o stečaju, koji je deo pravnog okvira “novog modela privatizacije”, povećavaju prava poverilaca, i prava radnika „kroz povezivanje radnog staža i pravo na minimalne zarade”.

Nesporno je da se radnicima mora isplatiti ono što im se duguje, i činjenica da Vlada mora da promeni zakon da bi to omogućila dovoljno govori o političko-ekonomskom sistemu u kom živimo. Međutim, ministar je servisiranje obaveza države prema zaposlenima izričito nazvao „radničkim pravima”, i to su jedina prava radnika koja priznaje „novi model privatizacije”.

Notorno je da postojeći zakon o stečaju treba menjati tako da se povećaju prava radnika, i kao radnika dužnika i kao poverilaca. Letos smo na nekoliko okruglih stolova razmatrali na kojim načelima treba da počiva novi zakon o stečaju, i saglasili smo se, između ostalog, da po osnovu potraživanja Republičkog fonda PIO i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje treba da glasaju radnici, a ne država, jer su ta potraživanja nastala neuplaćivanjem doprinosa na zarade radnika, i to neuplaćivanjem koje je država omogućila. Ministarstvo privrede je u predlog novog zakona o privatizaciji unelo sasvim suprotno rešenje – da potraživanja po osnovu neuplaćenih doprinosa zastupa niko drugi do Agencija za privatizaciju, upravo ona državna ustanova koja je nepostupanjem u kontroli izvršenja privatizacionih ugovora dovela do najvećeg dela duga za penziono i zdravstveno osiguranje. Politika “novog modela privatizacije” ista je kao što je bila i politika “starog modela” – radnici su ostali van procesa odlučivanja o sudbini preduzeća u stečaju. To je “posao za državu”, a mesto radnika je da potražuju i iščekuju minimalce i “povezivanje staža”, te da se tu i tamo pobune zbog kad isplate i uplate kasne. Ukoliko se tog mesta budu držali, nova administracija će voditi računa o njihovim potraživanjima bolje od stare.

Da je Vlada zaista želela da išta promeni na bolje u odnosu na dosadašnju politiku i proceduru privatizacije i stečaja, najpre bi radnike opljačkanih preduzeća oslobodila svih nameta za vođenje radnih i imovinskih sporova u privatizaciji i stečaju. Pravo na delotvoran pristup pravdi i pravično suđenje garantuju i Ustav Republike Srbije i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Ovo je radnicima direktno uskraćeno, budući da pretežno žive ispod linije siromaštva i ne mogu da plaćaju čak ni sudske takse, da i ne govorimo o troškovima veštačenja koja su neophodna u komplikovanim privrednim predmetima. Umesto prava da odlučuju o svojim preduzećima, politici i privredi, čak i elementarnih građanskih prava koje proklamuje sadašnji sistem, političari na vlasti “novim modelom privatizacije” nude radnicima lične garancije da će im se ubuduće isplaćivati minimalci i uplaćivati doprinosi.

Da li su zarade i doprinosi jedina radnička prava?