(15. 01. 2014) SUBOTA, 18. JANUAR u 14h, CZKD - PAVILJON VELJKOVIĆ Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na Javnu raspravu

KAKAV ZAKON O STEČAJU NAM JE POTREBAN? 

Vlada je 30. decembra 2013. godine usvojila Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i Predlog zakona o privatizaciji koje je uradilo Ministarstvo privrede, i uputila ih Narodnoj sklupštini na usvajanje po hitnom postupku, čime je radnike i druge zainteresovane građane uskratila za učešće u javnoj raspravi o izmeni dva propisa koja su od presudnog značaja za ustrojstvo privrednog i političkog sistema u zemlji i koji utiču na živote svih građana Srbije.

Naša udruženja su prošle godine organizovala seriju okruglih stolova na kojima smo razmatrali probleme radnika u stečaju i načine na koji bi se ti problemi mogli rešiti kroz izmene zakona i drugih propisa. Principe na kojima treba koncipirati novi Zakon o stečaju, koje smo utvrdili na našim okruglim stolovima, dostavili smo 19. decembra prošle godine ministaru pravde, sa predlogom za sastanak. Do sastanka nije došlo jer je ministar bio prezauzet, a zatim je Vlada i nas, kao i sve druge građana, 30. decembra isključila iz rapsrave o izmenama Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji.

Zbog toga smo 9. januara podneli Ustavnom sudu Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu neustavnosti i nezakonitosti načina i postupka na koji su usvojeni ovi Predlozi Zakona, i zbog toga ćemo u subotu 18. januara u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, Birčaninova 21, sa početkom u 14.00 časova sami organizovati javnu raspravu o izmenama Zakona o stečaju.

Kakav zakon o stečaju bi bio primeren društvenom interesu, i na koje društvene snage bi se mogla osloniti primena takvog zakona?

Na trideset strana Obrazloženja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Ministarstvo privrede se svega dva puta poziva na interese i potrebe društva.

DRUŠTVENA POTREBA je, po mišljenju Ministarstva, da se održi socijalni mir, tako što će se izmenom Zakona sve minimalne zarade radnika staviti u prvi isplatni red, a ne samo dvanaest poslednjih minimalaca, kao što propisuje još uvek važeći Zakonu o stečaju. Pre više od dvadeset godina, vlast je radnike privolela da prihvate proces privatizacije sa obećanjem da će kao akcionari ostvariti veću dobit i veće pravo na upravljanje nego što su imali u sistemu društvene svojine i samoupravljanja. U dvadesetogodišnjoj plajčki društvene imovine akcije su obezvređene, preduzeća otišla u stečaj, radnici su izgubili i dobit, i upravljačka prava, i radna mesta. U završnoj fazi pljačke, Vlada danas velikodušno omogućava radnicima da se njihove minimalne zarade u postupku stečaja prioritetno isplaćuju, i to naziva „pozitivnom diskriminacijom“ koju pravda „društvenom potrebom“. Naravno da radnicima mora biti isplaćeno ono što su zaradili, to se podrazumeva, ali društvena potreba je da radnici i građani ponovo osvoje prava na odlučivanje kojih su se odrekli verujući u obećanjima vlasti.

Na DRUŠTVENI INTERES Ministarstvo ekonomije se poziva kada u Zakon vraća zloglasni institut „automatskog stečaja“ za preduzeća kod kojih postoji dugotrajna nelikvidnost, a za koja ni poverioci ni dužnik nemaju interes da podnesu zahtev za stečaj. Ovaj institut je jula 2012. godine odlukom Ustavnog suda izbrisan iz postojećeg Zakona o stečaju. Vlada sada vraća neustavnu odredbu kroz izmene Zakona, uz obrazloženje: „Pravilo je da postoji pre svega interes stečajnog dužnika i njegovih poverilaca da se sprovede stečajni postupak nad dužnikom kod koga duži period vremena postoji stečajni razlog. Međutim, postoji i društveni interes da se sprovede stečajni postupak nad ovim dužnikom.“ Dalje se ne objašnjava kakav je to društveni interes.

Iako novi model privatizacije i stečaja koji predlaže Ministarstvo privrede predviđa brojne konkretne mere kojima će se sprečiti investicije novcem nepoznatog porekla i stvaranje monopola, akteri na koje vlast računa u novom projektu oporavka privrede ostaju „nevidljivi“ i dobro poznati kao i do sada – oni kojima odgovara da Vlada čuva socijalni mir, i da ima moć da nepodobnim vlasnicima preduzećima koja teško posluju uskrati podršku, a potom da ih otera u stečaj čak i kada za to nema pravnog interesa poverilaca.

Kakav Zakon o stečaju nam je potreban? Smatramo da je za odgovor na ovo pitanje neophodno najpre pažljivo razmotriri sledeće probleme:

Prava radnika kao poverilaca

-          Vladin Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju značajno je povećao prava poverilaca u odnosu na važeći Zakon: poverioci mogu smeniti i predložiti stečajnog upravnika, mogu podneti plan reorganizacije u bilo kom trenutku stečaja, imaju veći uticaj na unovčavanje imovine. Ostalo je, međutim, ograničenje iz člana 38. Zakona o stečaju, da radnici mogu imati samo jednog predstavnika u Odboru poverilaca, bez obzira na to koliki procenat od ukupnih potraživanja imaju. Dakle, veća prava imaće oni poverioci koji su i do sada bili privilegovani. Pozitivna diskriminacija radnika je Predlogom Ministarstva predviđena samo za isplatu minimalaca, upravljačka prava im ostaju uskraćena kao i do sada.

Predlog koji su naša udruženja dostavila Ministrarstvu pravde 19. decembra prošle godine predviđao je pozitivnu diskriminaciju radnika i u smislu naplate potraživanja, i u smislu odlučivanja u postupku stečaja.

Pravo na podnošenje plana reorganizacije

-          Ministarstvo privrede u obrazloženju Predloga ne poriče da se postupak stečaja ne vodi samo radi nemirenja poverilaca, već da se njime rešava i sudbina preostale društvene imovine. Društveni interes jasno nalaže da se posebna pažnja u stečaju ovih preduzeća posveti mogućnostima za reorganizacijum, što ne mora uvek biti i interes poverilaca. Vladin Predlog izmena i dopuna predviđa gotovo iste uslove za podnošenje plana reorganizacije kao i postojeći Zakon. Novina je, kao što smo već naveli, što za kvalifikovane podnosioce više ne postoji rok za podnošenje plana, ali i to što će o ekonomskoj opravdanosti i izvodljivosti plana reorganizacije odlučivati i Agencija za privatizaciju, kao zastupnik potraživanja države i društvenih preduzeća, umesto Republičkog javnog pravobranioca koji te poslove obavlja po važećem zakonu.

Za podnosioce plana reorganizacije moći će da se kvalifikuju investitori iz istog kruga koji je već dve ipo decenije privilegovan u privatizaciji društvene imovine. Radnici će za podnošenje plana reorganizacije biti diskriminisani kao i do sada.

Predlog koji su naša udruženja dostavila Ministrarstvu pravde 19. decembra prošle godine predviđa da radnici i drugi zainteresovani građani organizovani u zadruge imaju prednost u odnosu na druge podnosioce plana reorganizacije.

Ulaganja u reorganizaciju

-          U članu 39. Predloga Ministarstvo predviđa da: “Zaposleni i lica koja su bila zaposlena kod stečajnog dužnika mogu dospela potraživanja iz radnog odnosa preneti na drugo lice i pre otvaranja stečajnog postupka, u kom slučaju sticalac u pogledu razvrstavanja potraživanja u isplatne redove ima isti pravni položaj kao prenosilac.” U obrazloženju predloga u tački 5. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje Zakona, stoji: “U budžetu Republike Srbije za 2014. godinu na ekonomskoj klasifikaciji 621 – nabavka finansijske imovine, sredstva u iznosu od 17.400.000.000 dinara namenjena su za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije i to kako onih preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja, tako i onih koji su iz ovog postupka prešli u postupak stečaja.” Drugim rečima, kao i u drugim sličnim situacijama proteklih godina, kada su građanima po osnovu akcija, otpremnina, sudskih presuda i sl. bila isplaćivana ogromna sredstva, Vlada će radije pustiti da sav taj novac nestane u potrošnji nego da osmisli mere kako da motiviše građane da 17.400.000.000 dinara investiraju u privredu. Da li se iza ovog epskog rasipništva krije samo nekompetentnost i lenjost ove, kao i bilo koje druge Vlada za proteklih trinaest godina, ili se radi o političkoj odluci da pravo na upravljanje u privredi po svaku cenu mora ostati u rukama privilegovanih pojedinaca, po čijim interesima je skrojen i Vladin Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju, kao i svaki pre njega.

Zakon o stečaju se ne sme menjati, a da se prethodno ne donesu propisi koji će radnicima omogućiti slobodu udruživanja i sigurnost ulaganja. Novi koncept privatizacije i stečaja koji je osmislilo Ministarstvo privrede očigledno ide u pravcu da do kraja mandata ove Vlade nestane sva društvena svojina i sva prava koja iz nje slede. Navedenih 17.400.000.000 dinara predstavljaju poslednja sredstva koja će radnicima biti isplaćena po osnovu prava iz društvene svojine, i poslednju šansu da iz procesa privatizacije ne izađu kao robovi.

Na javnu raspravu su pored stručnjaka i predstavnika sindikata i drugih radničkih udruženja pozvani i predsednik Vlade Ivica Daćić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar privrede Saša Radulović i ministar pravde Nikola Selaković.

Molimo vas da svoje predloge za druga pitanja za smatrate da ih treba razmotriti na javnoj raspravi o izmenama Zakona o stečaju dostavite na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Predloge primamo najkasnije do petka 17. januara u 14.00 časova.

U prilogu šaljemo načela za izmene Zakona o stečaju koja su na okruglim stolovima prošle godine usaglasila naša udruženja i koja smo 19. decembra dostavili Ministarstvu pravde, i Predlog zakona o izmenenama i dopunama Zakona o stečaju koji je 30. decembra usvojila Vlada na predlog Ministarstva privrede.

Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika

Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka

Udruženje građana za zaštitu ljudskih prava radnika URANAK, koje okuplja radnike-poverioce Rekorda/Vizahema

Udruženje građana RAVNOPRAVNOST, Zrenjanin, koje okuplja radnike-poverioce Jugoremedije i drugih zrenjaninskih preduzeća u stečaju

Radnici-poverioci Montaže

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Građanski savez