(27. 02. 2015) PETAK, 27. februar 2015. u 18.00 h UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, RESAVSKA 21, stan br. 5, Beograd Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na okrugli sto

TREBA LI DRUŠTVO DA ZNA KAKO SE ODLUČUJE U ORGANIMA POVERILACA PREDUZEĆA U STEČAJU?

Pretvaranje “zaposlenog” u “poverioca” u stečaju završni je korak u građanizaciji radnika. , koga država prepoznaje isključivo kao žrtvu nesavesnog dužnika. Sada bez zaposlenja, bez ikakve ekonomske pozicije i bez sredstava za život, radnik-poverilac u stečaju ima još manje mogućnosti i prostora da vodi političku borbu nego što je imao u privatizaciji.

Sa druge strane, pozicija radnika-poverioca je i poslednja veza radnika sa političkim i ekonomskom pozicijom koju je zauzimao pre privatizacije i građanizacije.

Na koji način se radnici mogu politički subjektivirati u stečaju?

U okviru projekta Pravna pomoć radnicima i malim akcionarima u slučajevima političke zloupotrebe pravosuđa zarad ekonomskih interesa, Učitelj neznalica je septembra prošle godine pokrenuo rad na predlogu za izmene Zakona o stečaju, jer smo iz prethodnog rada na pravnoj pomoći u pojedinačnim slučajevima zaključili da su mogućnosti za političku subjektivaciju radnika kao poverilaca u stečaju praktično nikakve. Ovo se pre svega odnosi na njihovu u praksi krajnje ograničenu mogućnost da predlažu i vode reorganizaciju preduzeća, ili da upravljaju stečajnom masom na način koji bi doveo do makar delimičnog oživljavanja stare ili pokretanja nove poslovne delatnosti. Jedno od pitanja koja su bila predmet polemike u okviru radne grupe za predlog izmena Zakona o stečaju, i o kojima bi smo želeli da čujemo mišljenje radnika poverilaca, je i pitanje da li dokumenta o radu Skupštine i Odbora poverilaca, organa stečaja u kojima zajedno sa ostalim poveriocima učestvuju i radnici, treba da budu javno dostupni, ili ne? Pitanje je naročito važno ako se ima u vidu da predlog izmena Zakona o stečaju na kom radimo predviđa znatno veća ovlašćenja i aktivniju ulogu Skupštine i Odbora poverilaca nego što ih ovi organi imaju u postojećem Zakonu, kao i posebno mesto radnika-poverilaca u okviru ovih organa. Ključne predloge izmena ćemo izneti u uvodnom delu okruglog stola.

Za razliku od postupka privatizacije, na koji se, osim kada se radi o poslovnim tajnama, u potpunosti primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u stečaju su javnosti dostupne samo odluke suda. Građansko pravo tretira odnos između dužnika i poverioca (bilo kog, pa i radnika) kao njihovu privatnu stvar za koju javnost nema “interes da zna”. Osuđeni da u stečaju odlučuju o svojim interesima kao privatna lica-poverioci, nakon svega što su preživeli u privatizaciji, nezaposleni i osiromašeni, radnici su bez sumnje sasvim legitimni da postupke vezane za unovčavanje imovine svojih bivših preduzeća radi naplate svojih neisplaćenih zarada vode kao svoja privatna posla – naročito ako se ima u vidu rizik da diskusije koje se vode i odluke koje se donose na Odboru i Skupštini poverilaca mogu da zloupotrebe, na primer, potencijalni kupci imovine dužnika. Međutim, i pored jasnih razloga za njihov oprez, želimo da naglasimo takođe veoma jasan interes radnika da društvu budu dostupni podaci o problemima sa kojima se radnici suočavaju u organima stečaja u kojima učestvuju.

Sa druge strane, jasan je interes društva da zna na koji način se odvijaju stečajni postupci u kojima nestaju i transformišu se društvena dobra ogromne vrednosti, kao i kakvi su i kako se rešavaju odnosi između dužnika, vlasnika dužnika i svih poverilaca, uključujući i radnike-poverioce. Jasan je, na primer, i interes drugih radnika preduzeća u stečaju da znaju iskustva drugova i drugarica koji su pre njih prošli kroz mučne diskusije i odluke o ostacima svojih preduzeća.

Prvo pitanje političke subjektivacije radnika u stečaju je da li oni smatraju da je njihovo odlučivanje u organima stečaja stvar od društvenog interesa?