(18. 02. 2016) Predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini pretrpeo je osetne izmene u odnosu na verziju koja je prezentovana na javnoj raspravi. Izmene su naročito velike u oblasti upravljanja i održavanja zgrada, na tragu primedaba koje smo istakli u javnoj raspravi. Dobro je što su izbačeni dodatni nameti u vidu obaveznog profesionalnog upravnika (za zgrade sa preko 30 stanova) i obaveznog osiguranja (od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima), a odlučivanje unutar stambene zajednice pojednostavljeno. .

 

Ipak, ono što se ne može promeniti mestimičnim izmenama u tekstu zakona jeste duh rešenja koje on nudi. Ključni problemi koje smo istakli u javnoj raspravi nisu otklonjeni: teret ispunjenja javnog interesa je potpuno prebačen na građane, kojima se istovremeno ograničava pravo da odlučuju i o svojoj imovini i o zajednici u kojoj žive; podstanari su prepušteni na milost i nemilost stanodavaca čak i više u poređenju sa verzijom nacrta zakona koja je kritikovana na javnoj raspravi, a lica koja se iseljavaju i raseljavaju nemaju adekvatnu zaštitu; predviđena "stambena podrška" nema izgleda da zaživi, budući da su predviđeni izvori finansiranja praktično nikakvi.

 

 

 

 

 

Održavanje i upravljanje

 

 

 

U obrazloženju Predloga Vlada ispravno identifikuje loše stanje u kom se nalazi stambeni fond. Zatim i njegovu genezu precizno locira u različitim državnim politikama, počevši od privatizacije stambenog fonda koja je stvorila "siromašne vlasnike" i nagomilala probleme održavanja, preko dopuštanja bespravne gradnje lošeg kvaliteta, sve do dugogodišnje neefikasnosti javnih preduzeća nadležnih za održavanje zgrada. Da bi konačno kao rešenje ponudila veće obaveze i odgovornosti za građane. Ukratko, država je napravila problem, a sada neka ga osiromašeni građani rešavaju kako znaju i umeju. 

 

 

 

Kao što smo više puta ponovili u javnoj raspravi, nikakva promena u načinu upravljanja ne može da obezbedi sredstva za održavanje zgrada tamo gde su stanari u lošoj ekonomskoj situaciji, osim kroz prinudnu naplatu i plenidbu imovine, što nikako nije u skladu sa idealom održivog stanovanja. Vlada bi se mnogo odgovornije ponela ako bi se pozabavila kontrolom javnih preduzeća, koja rukovode našim novcem i samovoljno biraju izvođača radova (koji je uvek najskuplji!) bez mogućnosti da građani utiču na postupak izbora. Umesto kontrole državne administracije, Vlada nam poručuje da sami nađemo bolje rešenje (ili će nam ono biti nametnuto), a da pritom u Predlogu Zakona nije definisano šta se dešava sa novcem koji je do sada akumuliran na računu javnih preduzeća za potrebe održavanja zgrada, u slučaju angažovanja drugog preduzeća.

 

 

 

Naročito želimo da i ovom prilikom upozorimo javnost da pojednostavljenje donošenja odluka u stambenoj zajednici, iako na prvi pogled deluje kao poboljšanje, može imati ozbiljne negativne posladice! Ako je Vlada, kao što sama kaže u obrazloženju Predloga, odlučila da prihvati prigovore sa javne rasprave i smanji kvorum za odlučivanje u stambenoj zajednici, i to na način na koji koji se odluke donose u privrednom društvu, onda je morala da predvidi strožu proceduru pozivanja građana na sastanke stambene zajednice, kao i da članovima stambenih zajednica da ista prava pobijanja odluka koja imaju članovi privrednih društava koji nisu propisno pozvani na sastanak, ili koji su glasali protiv. Upozoravamo građane da, ukoliko ovakav zakon bude usvojen, biće vrlo jednostavno izmanipulisati da o ozbiljnim pitanjima (npr. o nadziđivanju) odluči manjina!

 

 

 

 

 

Iseljenja i prava podstanara

 

 

 

Vlada u obrazloženju Predloga navodi da su u segment o iseljenjima nakon javne rasprave unete izvesne “korekcije”. One su međutim minimalne. Postupak iseljenja i dalje nije usaglašen sa Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Nije propisano da se prinudna iseljenja mogu sprovoditi samo onda kada su iscrpljene sve druge mogućnosti, kako to nalažu obaveze iz međunarodnih ugovora koje je ratifikovala Republika Srbija, tako da predloženo zakonsko rešenje neće pružati odgovarajuću zaštitu licima i grupama koje se nalaze u riziku od prinudnih iseljenja. Takođe, u Predlogu Zakona je propuštena prilika da se precizno definišu karakteristike adekvatnog alternativnog smeštaja koji je država obavezna da obezbedi osobama koje su pogođene prinudnim iseljenjem a nisu u mogućnosti da sebi i članovima svoje porodice osiguraju krov nad glavom. Dosadašnje uporno odbijanje državnih organa da se u praksi pridržavaju ove obaveze, dodatan je razlog da obeležja adekvatnog smeštaja budu jasno precizirana u zakonu.

 

 

 

Moramo takođe da primetimo da je naročito cinično to što je Vlada u Predlogu dodatno umanjila prava i povećala obaveze podstanara, izgovarajući se da to čini na „zahtev vlasnika“ koji se mogao čuti tokom javne rasprave.

 

 

 

 

 

Stambena podrška

 

 

 

U delu Predloga zakona koji reguliše stambenu podršku takođe su napravljena određena poboljšanja – otvorena je mogućnost stambenim zadrugama i drugim organizacijama da deluju na polju neprofitnih stambenih organizacija, i ukinuta Republička agencija za stanovanje. I uvođenje progresivnih rešenja, kao i gašenje neefikasne administracije (pretpostavljamo da je to razlog ukidanja Agencije) možemo samo da pozdravimo. Međutim, imajući u vidu da je formiranje fonda za stambenu podršku nestalo iz Predloga zakona, i da su drastično smanjeni izvori sredstava za realizaciju stambene podrške (domaće finansijske institucije su izbačene!), izgleda da Vlada nema ni volje, ni plan kako da stambena podrška zaživi u stvarnosti.

 

 

 

Drugim rečima, među svega nekoliko izmena koje je Vlada usvojila nakon javne rasprave nalazi se jedna koja drastično pogoršava položaj tako ranjive grupe kao što su podstanari, jedna koja u stvarnosti neće popraviti položaj lica i grupa koji su predmet raseljavanja, jedna zbog koje će stambena podrška ostati mrtvo slovo na papiru i jedna koja "olakšava" rad stambenih zajednica, na način koji omogućava da manjina samovoljno donosi odluke od značaja za sve.

 

 

 

Apelujemo na narodne poslanike da ne glasaju za ovakav Predlog Zakona, jer se njime ne rešava ni jedan problem stanovanja u Srbiji, već se proizvode novi!

 

 

 

U Beogradu, 16. februara 2016. godine

 

 

 

 

 

Potpisnici: 

 

 

 

Ko gradi grad, Beograd 

 

 

Učitelj neznalica i njegovi komiteti, Beograd

 

Pro Bono, Beograd 

 

 

Danilo Ćurčić, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM 

 

 

Udruženje predsednika skupština stanara i vlasnika privatnih zgrada, Niš 

 

 

Sindikat zaposlenih radnika na određeno vreme (SZROV SRBIJA), Niš 

 

Centar_kuda.org, Novi Sad 

 

 

Grupa za konceptualnu politiku, Novi Sad 

 

 

Inicijativa za udruživanje predsednika skupština stanara (neformalna grupa stanara i predsednika skupština stanara), Novi Sad

 

 

Ljubinka Pejčić, predsednik skupštine stanara Nedeljka Čabrinovića 62, Beograd 

 

 

Regionalni centar za manjine, Beograd 

 

 

Ministarstvo prostora, Beograd 

 

 

Udruženje radnika i prijatelja Trudbenika, Beograd 

 

 

Udruženje Ravnopravnost, Zrenjanin