(16. 07. 2014) PETAK, 18. jul 2014. u 18.00 h UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI RESAVSKA 21 Savez antifašista, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, NE REHABILITACIJI, Marks 21 pozivaju vas na okrugli sto

Izložba U IME NARODA i svakodnevni život – veze između revizionizma i privatizacije

Većina ljudi bi pitala: “Šta imamo mi, koji se svakoga dana borimo za parče hleba, krov nad glavom i školovanje dece, sa javnom polemikom oko izložbe U IME NARODA? To je sukob među istoričarima koji nema nikakve veze sa nama!”

Cilj ove diskusije je da dovedemo u vezu baš današnju situaciju članova društva u Srbiji, tj. ekonomsko ropstvo i ropstvo u mišljenju, sa ideologijom revizionizma. Diskusija o “istorijskoj istini” ili laži u toj izložbi ne objašnjava dovoljno politički cilj kom teži revizionizam, a to je prenošenje društvenog kapitala – novca, imovine, znanja i kulture – u privatne ruke, kroz klasno raslojavanje društva u kom “se zna”, po ekspertskoj politici i politici “naših”, ko ima pravo na govor, autorstvo i upravljanje. Ova politika mora po svaku cenu da izbriše radnika kao politički pojam i subjekt emancipacije, i da radnika svede na “radnička prava”, to jest na mere milosti vlasnika kapitala prema svojim robovima. Već petnaest godina smo svedoci ovog procesa, koji je danas najvidljiviji u diskusiji koja se vodi o Zakonu o radu, stečaju i privatizaciji.

Tu politiku su vodile takozvane demokratske snage u Srbiji trgujući ljudima, stavljajući radnike imenom i prezimenom u kupoprodajne ugovore u procesu restrukturiranja, u sklopu privatizacije koje je već pretvorila društvenu svojinu u državni kapital. Ali, kao što “se zna”, ljudska prava imaju prvu i drugu generaciju, a socio-ekonomska prava, uključujući i radnička, spadaju u drugi red. Tako “se zna” ko može da bude narodni neprijatelj, građanski neposlušnik i disident, kao što se zna da glad, politička represija po ekonomskoj osnovi i brisanje većine članova društva “nisu o glavu” nikad ne dolaze na dnevni red profesionalnih branilaca ljudskih prava. Tako su izbrisane ozbiljne samoorganizovane borbe koje su na ulicama i u sudnicama vodili radnici za društveno vlasništvo i upravljanje, čak i borbe malih akcionara za radničku privatnu svojinu i pravo na upravljanje po tom osnovu. Režimski i nezavisni mediji su ih diskvalifikovali kao politički beznačajne, jedni kao nedovoljno “nacionalne”, drugi kao nedovoljno “anti-nacionalističke”.

Ideologija revizionizma, koja na ovim prostorima ima isključivo nacionalističko-konzervativni i nacionalističko-liberalni oblik, podržana je sa zapada, naročito evropskom ideologijom pomirenja koja je stavila nacizam i komunizam u isti koš i sakrila ideološke i praktične razlike između njih – da bi izbrisala bilo koju mogućnost da se stvori i nastavi ideologija van neoliberalizma.

Uvodničari/ke:
Nada Sekulić, Nada Novaković, Marija Obradović, Ljiljana Latinović, Aleksandar Sekulović, Tamara Đorđević

Moderator: Noa Treister