(10. 10. 2013) PETAK, 11. OKTOBAR u 17h, CZKD - PAVILJON VELJKOVIĆ Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na okrugli sto ZAŠTO UDRUŽIVANJE?

Seriju okruglih stolova o zadrugarstvu pokrenuli smo tragajući za odgovorom na katastrofalnu ekonomsku situaciju i politički sistem koji ju je stvorio, a koji počiva na atomizaciji društva. Razmatrali smo različite vidove ne samo zadružnog organizovanja, već uopšte udruživanja ljudi na principima ekonomske demokratije, uz ravnopravan tretman finansijskog kapitala, kapitala rada i društvenog kapitala (ova se načela mogu ugraditi i u preduzeća organizovana kao društva sa ograničenom odgovornošću, čak i u akcionarska društva koja posluju van berze, sa određenim ograničenjima raspolaganja akcijama). Dosadašnji razgovori doveli su nas do zaključaka o brojnim prednostima ovakvog udruživanja u odnosu na pojedinačno „snalaženje“, ali i do pitanja da li se interes za udruživanje na principima ekonomske demokratije iscrpljuje u doskočici da je snop teže prelomiti nego jedan prut?

Liberalna demokratija, sa svim svojim „sistemskim“ propisima o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, kontroli finansiranja političkih partija, pristupu informacijama od javnog značaja, tenderima i javnim nabavkama, i dalje je sistem koji, štiteći privatnu svojinu praktično po svaku cenu, na sve strane generiše nepotizam, korupciju, trgovinu uticajima, brojne druge još neimenovane forme nametanja partikularnih, privatrnih, porodičnih, klanovskihm klasnih interesa čitavom društvu. Radi zaštite ovih interesa i poretka koji im garantuje dominaciju, guši se i diskvalifikuje čak i javni govor o tome da je društvo nešto više od zbira pojedinačnih interesnih grupa. Ukoliko se u ovakvom sistemu udruživanje u zadruge i druga slična preduzeća redukuje na: „Zajedno smo jači!“, onda će sistem ostati netaknut, čak i ako su načela ekonomske demokratije unutar naših preduzeća u potpunosti i dosledno primenjena.

Iako nije sporno da ekonomska demokratija, kao dogovor među ljudima, može da postoji u bilo kom obliku preduzeća, zadrugarstvo se kao forma preduzetništva izdvaja po tome što funkcioniše po principu nedeljive svojine (što se odnosi i na kapital rada i znanja), tako da su nedeljivi i interesi, uspeh ili neuspeh, i dobit. Zadruge stvaraju višak dobara i višak/više prava nad kojima je vlasništvo i autorstvo takođe zajedničko i nedeljivo. Do sada je više puta dokazano da mogu uspešno funkcionisati i u kapitalizmu i u socijalizmu. Uprkos tome što se većina stanovnika bivše Jugoslavije slaže da im je bilo bolje u vreme samoupravljanja i društvene svojine, ipak, kada se postavi pitanje o formiranju zadruge, najčešće pitanje koje se može čuti je – zašto bih ja odvojio svoju privatnu imovinu i uneo je u nešto gde moje ekskluzivno vlasništvo nad unetim prestaje da postoji?

Zbog čega se udružujemo? Da li samo zato da bismo opstali u sadašnjem sistemu, ili pored toga hoćemo i da gradimo drugačije društvo?