(09. 06. 2014) UTORAK, 10. jun - SUBOTA, 14. jun 2014. godine UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI RESAVSKA 21, BEOGRAD Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na petodnevni seminar

NEZAVISNI NAČINI FINANSIRANJA

Od početka višepartijskog sistema u Srbiji 1990. godine, čak ni posle promene režima 2000. godine, nije postojala ni jedna politička partija koja je u svom programu imala očuvanje društvene svojine. U tom periodu, sa ukidanjem svake institucionalne i društvene kontrole, društvena svojina je postala ničija, ali sa prestankom društvene svojine nije prestala pljačka. Ona je nastavljena sa privatnom svojinom. Prvo je na red došla privatna svojina malih akcionara, koji su većinom bili radnici. Zatim je došla na red srednja klasa, koja se poslednjih par godina konačno polako budi. Polako shvataju da sloboda i građanski uticaj imaju i ekonomsku osnovu. Ako je sloboda govora pojedinca merilo slobode na građansko-političkoj ravni, onda je merilo ekonomske slobode pravo preduzetnika, malih akcionara i radnika. Ta dva prava su suštinski povezana, jedno bez drugog ne postoji, nivo jednog je nivo drugog.

Povezanost političkog i ekonomskog sistema, pogotovu u partokratiji kakva je danas Srbija, omogućava da se obezvrede ujedno i građanska i ekonomska prava, kroz niz mehanizama sa kojima se Učitelj neznalica bori u saradnji i uzajamnoj podršci sa radničkim udruženjima i grupama. Ti mehanizmi su uništili i postojeću proizvodnju i sprečili svako preduzetništvo koje nije povezano sa vlašću. Kao što su se nezavisne institucije vlasti pokazale neophodnim za funkcionisanje parlamentarne demokratije, tako su i nezavisne finansijske institucije neophodne za kapitalističko-liberalni sistem. Na ovom seminaru razmatraćemo koje bi to institucije mogle biti i koji ekonomski, politički u društveni preduslovi su potrebni da bi se one stvorile.

Seminar se održava od utorka 10. do subote 14. juna 2014. godine. Predavanja od utorka do petka počinju u 18.00 časova, a predavanje u subotu počinje u 16.00 časova.

Nakon poslednjeg predavanja u subotu će se održati okrugli sto u kom će učestvovati svi predavači sa seminara, sa početkom u 19.00 časova.

RASPORED SEMINARA

Utorak 10. jun, 18.00h

Aleksandar Denda: Vodič kroz preduzetničku avanturu

Otpočinjanje biznisa kako se danas popularno kaže – nije tek prosta volja bilo koga ko je danas bez posla u Srbiji, već jedan kompleksan poduhvat koga ima smisla preduzimati ako je izvesno da će uspeti. Mnogi koji su pokušali da pokrenu sopstveni posao, ne vodeći raćuna o nekim pravilima i procedurama u većini slučajeva su – propali. Sposobnost da se prepozna poslovna ideja na tržištu, znanje i veštine da se prepoznata ideja realizuje jesu neke osnovne osobine koje karakterišu – preduzetnika. Dakle, preduzetnik je osoba koja ima sposobnost da prepozna i realizuje poslovnu ideju čijom realizacijom se stvara dodata vrednost i profit. Ono što je važno, samo mali broj ima tako komponovane osobine i znanja i samo mali broj njih se usuđuje da pokrene sopstveni posao. Otprilike, nemaju svi ljudi razvijen sluh za muziku, čak značajan broj ga nema, ali od svih koji imaju sluh samo mali broj njih i napravi ozbiljnu karijeru. Zato je važno formirati institucionalnu infrastrukturu nefinansijskih i finansijskih institucija koja će omogućiti efikasnu identifikaciju preduzetničkih ideja, njihovu artikulaciju i naravno uspešnu realizaciju. Jedan od vrlo važnih principa jeste da smišljanje proizvoda i usluge mora biti vođeno konkretnom potrebom – tražnjom, a ne predpostavkama tvorca ideje da ako se to njemu sviđa sigurno će se svideti i kupcima. Kako se razvija i obrazlaže poslovna ideja, podaci i procedure koji su od značaja za uspešnost realizacije poslovnog poduhvata i uloga države i lokalne zajednice jesu važni segmenti za svakog pojedinca koji želi da otpočne svoj sopstveni posao.

Sreda 11. jun, 18.00h

Goran Cetinić: Mikrofinansiranje kao metod povećanja zaposlenosti

U ogromnom broju zemalja Mikrofinansiranje igra važnu ulogu u eliminisanju siromaštva, kreiranju radnih mesta i lokalnom razvoju. Mikrofinansiranje je takođe važna karika u približavanju nosilaca sive ekonomije formalnoj ekonomiji. Mikrofinansiranje znači pružanje održivih finansijskih usluga siromašnima (krediti, garancije, štednja, ransfera, i druge transakcije). Mikrofinansiranjem se nastoji proširiti finansijsko tržište na šire slojeve stanovništva uključujući mlade i žene. U 2010. godini u svetu je bilo oko 190 miliona korisnika mikrofinansijskih usluga, od čega 128 miliona siromašnih kojima je to bio prvi kredit u životu.

Začuđuje činjenica da u Srbiji mikrofinansiranje nikad nije zaživelo uprkos uticaju mikrofinansiranja na kreiranje radnih mesta. S ogromnom stopom nezaposlenosti i očiglednom nesposobnošću da se pokrene ozbiljniji ekonomski razvoj, domaći političari sprečavaju razvoj mikrofinansiranja iz dva razloga: prvi je nepoznavanje, neprepoznavanje i birokratski strah od novog, a drugi je apsurdan strah Narodne banke da bi kreditiranje van bankarskog sistema, bez kontrole Narodne banke moglo poremetiti finansijske tokove u zemlji.

Zato je važno analizirati postojeće nefleksibilne propise i predložiti dopune zakona koji bi u sistem uveli nove subjekte čija bi se aktivnost odvijala u društvenim segmentima koje banke i onako ne pokrivaju.

Četvrtak 12. jun, 18.00h

Dimitrije Stamenović: Osiguranje potraživanja - metodi i praksa 

Nenaplativost potraživanja je najveći rizik sa kojim se suočavaju privredni subjekti kod nas i u svetu. Kako je nastanak ovakvog rizika nepredvidljiv, osiguranje potraživanja sve se više koristi kao način kontrole i zaštite poslovanja. Kontrola rizika počinje analizom rizika pre nego što nastanu potraživanja (pribavljanje izveštaja o poslovanju i bonitetu dužnika). Osiguranje potraživanja bazira se na kreditnim izveštajima da bi se rizik kvalitetno procenio i utvrdila visina premije osiguranja srazmerna težini rizika. Uz relativno male troškove, firma deo rizika i svoje odgovornosti prenosi na osiguravača.

Osiguranje potraživanja je sve ono što se koristi kao garancija za otplatu kredita, a što kreditor može preuzeti u slučaju da se kredit ne otplaćuje. Garancija ima više vrsta, koriste je razni subjekti i može se koristiti na mnogo načina. Garancije se koriste kao osiguranje od rizika kreditnog neplaćanja kredita koji je dobio davalac garancije. Najčešći oblici su gotovina, državne ili korporativne hartije od vrednosti, pokrivene obveznice, komercijalni zapisi, plemeniti metali, roba, deonice, kreditna potraživanja i transferabilna imovina (nekretnine, zgrade, zemljište, fabrike i oprema…). Najveći korisnici garancija su bankarske ustanove, centralne banke, osiguravajuća društva, penzioni fondovi, brokeri. Više desetina hiljada insolventnih firmi u Srbiji posledica je i neodgovarajuće prakse analize rizika i osiguranja potraživanja i skromne spremnosti osiguratelja da se ovim poslom bave.

Petak 13. jun, 18.00h

Imaju li banke alternativu i kako doći do novih povoljnijih formi finansiranja MSP?
(ime predavača biće naknadno objavljeno na sajtu Učitelja neznalice http://www.uciteljneznalica.org/)

Finansijska podrška otpočinjanu i razvoju poslovanja, nije bitna ali je važna pretpostavka u obavljanju bilo koje delatnosti. Opet, svaka finansijska podrška ne mora i najčšće nije i najprihvatljivija za otpočinjanje i razvoj poslovanja. Jedan od najvažnijih principa u finansiranju malih i srednjih preduzeća jeste da se iznosi i uslovi finansiranja usklade sa nivoom razvijenosti poslovanja. Nije svejedno da li je u pitanju finansiranje troškova otpočinjanja poslovanja, finansiranje ranog razvoja, stabilnog rasta i razvoja ili izvozne orijentacije proizvoda ili usluge. Takođe nije isto da li se finansira davanje usluga ili proizvodnja, nije isti ni način finansiranja različitih delatnosti npr. građevinarstva ili trgovine i sl. Kreatori finansijskog sistema u Srbiji, poslednjih 15 godina nisu vodili računa ni o jednoj od navedenih specifičnosti, naprotiv stvoren je jedan bankocentrični i rigidan sistem finansiranja koji se zasniva na visokim kolateralima bez nužnoog poznavanja grane delatnosti, veličine i nivoa faze razvijenosti poslovanja preduzetničke ideje. Iz tih razloga nužno je razmišljati i o drugim alternativnim formama finansijskih institucija koje će omogućiti alternativno udruživanje vlasnika kapitala u štedionice i štedno kreditne zadruge. To bi trebalo da omogući vlasnicima kapitala da pod mnogo manje rigidnim uslovima mogu da se međusobno povezuju i pod povoljnim uslovima kroz štedionice i štedno-kreditne zadruge vrše mobilizaciju slobodnog finanijskog kapitala, ali i viška kapitala privrednika koji se može plasirati pod povoljnijim uslovima ročnosti i cene kapitala (kamata). Da li su štedionice i štedno kreditne zadruge prevaziđen model finansiskih institucija, ili su namerno kao moguća konkurencija bankama ukinute novim zakonima u Srbiji. Da li je moguće i pod kojim uslovima obnoviti rad štedionica i štedno-kreditnih zadruga i na koji način?

Subota
14. jun, 16.00h

Aleksandar Denda: Šta je povoljan ambijent za preduzetnike i MSP i kako ga iskoristiti?

Postojanje tržišno ostvarive poslovne ideje je i realno moguće sprovesti u delo u razvijenom sistemu institucionalne infrastrukture kakvim raspolaže većina razvijenih zemalja. Kako i na koji način iskoristiti institucije, smanjiti nefinansijske i finansijske rizike, kako povećati nivo sopstvene konkuretnosti, doći do kvalitetnih poslovnih informacija, unaprediti menadžement, izvršiti pravilan izbor saradnika i dobavljača, ustanoviti nova tržišna kretanja i potrebe, osigurati imovinu i poslovanje jesu predmet završnog razmatranja kojima će se pomoći budućim preduzetnicima da u ostvarivanju svojih poslovnih ideja ne lutaju i ne gube vreme već da mogu da iskoriste sve prednosti principa one stop shop.

Subota
14. jun, 19.00h

Okrugli sto: Nezavisni načini finansiranja

U radu okruglog stola učestvovaće svi predavači sa seminara.