(16. 05. 2016) Četvrtak 19. maj 2016. godine u 12.00h Plato ispred Filozofskog fakulteta Učitelj neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na diskusiju

Prva od dve diskusije u javnom prostoru najavljene pod nazivom nedeljiva neotuđiva baviće se pitanjem svojine u okviru proizvodnje znanja. Polazeći od toga da svi ljudi misle, tj, da artikulišu iskustva ljudskih odnosa, mi ćemo probati da mislimo u kom se to momentu mišljenje pretvara u znanje; da li je taj momenat govor, koji, uvek javan i rascepljen na sam čin govora i ono što je izgovoreno po sebi jeste čin institucionalizacije? Ili je to možda razlika između govora i pisanja?

Da li je momenat institucionalizacije momenat prisvajanja pri kome se ljudski odnosi pretvaraju u ‘moje mišljenje’? Ili taj čin institucionalizacije prethodi formiranju mišljenja pa se ono pojavljuje kao svojina još u najintmnijim odnosima koje čovek vodi sam sa sobom? U tom smislu, ukoliko postoji svest o tome da je mišljenje i znanje uvek proizvod ljudskih odnosa šta bi onda značilo da je znanje društvena svojina?

Na osnovu toga mogli bismo da pitamo kako ta svojina funkcioniše u širim društvenim okolnostima, da li ima razlike između ličnog i privatnog mišljenja, kao i između lične i privatne svojine? Kako u demokratskom svetu, u kome se navodno uvažavaju sva ‘individualna’ mišljenja, to mišljenje funkcioniše kroz partijski parlamentarizam, državne institucije i u okviru samo-organizacije; kad i kako se on pretvara u finansijski i simbolički kapital i političku moć koji deluju na tržište? I koja je uluga institucija proizvodnje znanje kao što su akademije, umetničke institucije, NVO-ovi u kapitalizaciji i tog znanja tj. apropriaciji i privatizaciji? Da li je uopšte moguće izbeći taj momenat ili nam je preostalo samo da se bavimo načinom distribucije prava i kapitala posle momenta prisvajanja?

Momenat kapitalizacije mišljenja je bitan jer on konstituiše stepen eksploatacije koji je iskušen i učinjen. Već je dobro poznato da artikulacija (višak vrednosti) mišljenja običnih ljudi treba da bude obrisan, isto kao i rad, tako da bi mogao da bude prisvojen od strane eksperata. Radi se o menadžerima znanja srednje klase koji se danas konsoliduju pod pretekstom da ne postoji drugi subjekat koji bi mogao biti nosilac promene. Sa druge strane, napori učinjeni da se ovaj govor čuje kroz demokratizaciju institucija, participaciju civilnog društva i internet, nisu ga napravili vrednijom niti su vratili vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju proizvođačima već su devalvirali govor kao takav, poništavajući njegovu političku moć. Zauzvrat, time se kreiralo tržište međusobno konkurentnih mišljenja, sankcioniranih, ne od strane političkih ili pravosudnih mehanizama već prevashodno od strane tržišnih. Kako god, na ovom događaju čućemo neke od brojnih glasova koji pokušavaju da izgrade zajedničke prakse produkcije znanja na različitim nivoima institucionalizacije koje neće samo uzimati u obzir “uvažavanje glasova” već i pitanje vlasništva koje uz to ide.

Diskusija se realizuje u okviru projekta ACTOPOLIS, GOETE INSTITUT.

Učitelj neznalica i njegovi komiteti

www.uciteljneznalica.org

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.