SVAKOG UTORKA U 19 ČASOVA, UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, CZKD   Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas da se uključite u nastavak rada čitajuće grupe Kratak kurs istorije mišljenja u Jugoslaviji. Više informacija o dosadašnjem radu grupe možete naći ovde.   Da li je bilo mišljenja u socijalizmu? Ako ga je bilo ko su bili njegovi agenti: Filozofi? Pisci? Marksisti? Pesnici? Radnici? Partijska inteligencija? Disidenti? Opšte je rasprostranjeno mišljenje da u socijalizmu nije bilo mišljenja: zakonska zabrana govora, krivični progon govora članom 133. socijalističkog krivičnog zakona  bio je indeks i nemogućnosti mišljenja.

Misliti i govoriti su neodvojiv par: bez govora nema mišljenja! Mišljenje bez govora, neizgovorena misao je mišljevina, umišljaj, kako nas je Hegel naučio. Bez govora, bez rascepa na subjekt iskaza i subjekt iskazivanja, mišljenje nema u sebi neophodnu drugost koja je postavlja kao misljenje.

Kroz izbor i čitanje deset knjiga napisanih u Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji lociraćemo mesto proboja govorećeg subjekta u prostor teksta i pratićemo njegovu sudbinu: logiku premeštanja, dislokacije, bekstva i ponovnog pronalaženja.

Moderator čitajuće grupe i izbor knjiga: Branimir Stojanović

Sve tekstove i knjige potrebne za rad u čitajućoj grupi možete preuzeti na  www.uciteljneznalica.org

Prijavljivanje članova/ica čitajuće grupe putem e-maila  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Predloženi tekstovi:

Radomir Konstantinović, Filozofija palanke, 1969.

“Iskustvo nam je palanačko.

Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palančkoj  oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti... Duh njegov, medjutim, jeste duh izmedju plemenskog, kao idealno-jedinstvenog, i svetskog duha, kao idealno-otvorenog. Kada ovaj duh ovako govori o svojoj zloj sudbini, on govori o svojoj  izuzetosti iz istorije.Ali, i kada je oglašava kao prokletstvo, on hoće tu izuzetost. Osnovna predpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duh koji, zaboravljen od  istorije, pokušava sada ovaj udes da preobrazi u svoju privilegiju, time što će i sam  (onako kako se klin klinom vadi) da zaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekoveči u samom sebi, zaveren trajanju, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, tamo gde počinje svetski haos, ili haos apsolutno, ili haos apsolutno-otvorenog sveta.”

Milan Kangrga, Etički problem u delu Karla Marksa, 1960.

"Kada to kažemo, onda i polazimo sa stanovišta jedne od osnovnih naših teza, iz koje proizlazi  da su gotovo svi dosadašnji pokušaji marksista , da izrade jednu »marksističku etiku« (a u tome upravo  jest srž i ključ problema, kao što će se još vidjeti) ostali  uglavnom na osnovama građanske filozofije i kretali se u okviru zapravo građanskog horizonta misaonosti i opstojnosti, čime je bio ili prekriven ili bačen u stranu bitni smisao Marxove revolucionarne misli."

Vanja Sutlić, Bit i suvremenost, 1967.

"Ovdje objavljeno nije više svagda autorovo; stoga smo na to ovdje-ondje primjedbom upozorili. Štošta se na putu  k povijesnom mišljenju obratilo onamo kamo se jedva još  ponetko upušta danas. No, da ne pustimo jednom naslućeno u “privatnom”, bar: po strani, htjeli bismo ovim objavljivanjem naznačiti naoko poznate, od mnogih već s toliko sigurnosti ponovljene, ali ne i mišljene, sigurno: još-ne-promišljene, za samu stvar, međutim, neophodne korake da  nam svično odzvanjaju - dok se prikradamo neizvjesnom.  Bit i suvremenost - svagda iznova promišljane, nikad nedomišljene - u tom je sav zadatak, sav misaoni život."

Oskar Davičo, Polemike i pisma, 1979.

Slavoj Žižek, Zgodovina in nezavedno, 1982.

"preden jo skušamo naznačiti, velja opozoriti na  osnovni namen dela, ki bi ga lahko opredelili takole: razviti »posredovanost« psihoanalitične teorije in historičnega materializma, in sicer ne  v obliki abstraktno-metodoloških razmišljanj, ločenih od konkretne analize »stvari same«, marveč predvsem skoz teoretsko zajetje tiste zgodovinske konstelacije, ki sama iz sebe - v obliki takšnih »mejnih«, »ekscesnih«, prikazni, kakršni sta fašizem in stalinizem - postavi na dnevni red vprašanje navezave historičnega materializma na psihoanalizu."

Rastko Močnik, Beseda, besedo, 1984.

"Hegel pravi, da je nemško cesarstvo ugonobila logična napaka. Teza pričujočega spisa je nasprotna: da cesarstva trajajo, dokler trajajo njihove zmote. Ne zanima nas samo logos, pač pa zlasti njegova inkarnacija. K velikemu načrtu teologije: z vednostjo motivirati verovanje; smo poskusili pristaviti skromno dopoinilo: pokazati na verovanjske pogoje sleheme vednosti.

Tj pogoji bi nam bržkone lahko upravi čeno odvrnili: if we are found we ane lost. A to ni brez posledic za cesarstva. "