14. i 15. JUN, CZKD - PAVILJON VELJKOVIĆ Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na Mogućnost društvenog arhiva

Tokom dve godine postojanja Učitelja neznalice i njegovih komiteta sakupili smo veliku količinu materijala – tekstova, video i audio zapisa kao način dokumentovanja naših aktivnosti (okruglih stolova, čitajućih grupa, predavanja i intervjua) koji se bave zajedničkim putem širokog spektra društvenih grupa ka društveno-političkoj articulaciji. Tokom naredna tri predavanja posmatraćemo kako misliti društveni arhiv koji bi ostavio trag tog istraživanja za druge.

14. jun, 15-17h

Disciplinarni arhiv – disciplina kao kategorija već po sebi ima ekspertski odnos prema subjektu svog istraživanja i arhiviranju, a unutar te kategorije, svaka od disciplina ima sopstvenu metodologiju. Kroz naš rad, u koji su uključeni ljudi iz različitih disciplina, pokazuje se da se ove razlike u istraživačkim praksama i organizaciji materijala takođe ispoljavaju kao političke pozicije. Tokom prvog okruglog stola, ispitaćemo mogućnosti unutar disciplinarnog pristupa specifičnih disciplina kao što su istorija, antropologija, sociologija, umetnost i psihologija.

14. jun, 18h

Radnički arhiv

Mnogi levičarski aktivisti za “radikalne” oblike radničke borbe smatraju štrajkove, ulične proteste, blokade i okupacije fabrika i njima srodne manifestacije. Borbe koje se naporedo sa direktnim akcijama vode pred institucijama pravosudne i/ili izvršne vlasti, čak i kada za predmet imaju probleme koji proizilaze iz privatizacije, u levičarskim se krugovima često diskvalifikuju kao kompromis sa kapitalističkom državom i tolerišu kao nužno zlo radi ostvarivanja kratkoročnih ciljeva. Dugoročni ciljevi i promena sistema, smatra se često na levici, ostvariće se kao rezultat “radikalne” borbe.

U stvarnosti, borbe koje se oslanjaju isključivo na “radikalne” metode u velikom broju slučajeva se svode na ritualno pružanje otpora, bez ikakvih rezultata osim spektakla i kulturalizacije radničke borbe, dovode do negativnog ili konfuznog publiciteta i završavaju odustajanjem radnika od borbe, u uverenju da ništa ne može da se promeni. Sa druge strane, borbe pravnim sredstvima koje se nastavljaju na štrajkove i direktne akcije i sa njima se nadopunjuju, otvaraju radnicima nov prostor za političku artikulaciju i organizovanje.

O štrajkovima i protestima radnika postoje kakve-takve arhive, pre svega i najpotpunije u sindikatima, i o njima postoje kakve-takve analize, mada svakako nedovoljne. Pravne borbe radnika protiv privatizacije nevidljive su kao takve, pa se čuvaju jedino kao predmeti u sudskim i upravnim arhivama. Do njih se može doći primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Da li nam je potreban arhiv ovih borbi? Ko i na koji način treba da vodi ovaj arhiv?

15. jun, 15-17h

Javna (Narodna) Arhiva – Ovaj arhiv predstavlja zvaničnu/institucionalnu istoriju Države, u formi takozvanog javnog dobra. Kako je ova kolekcija stvorena? Ko je javnost iz tačke gledišta tih institucija? Šta je predstavljeno, a šta sakriveno od javnosti i kako se ove odluke donose? Pod kojim uslovima su ovi arhivi javni? I, kako oni utiču na javni diskurs?

15. jun, 18-20h

Društveni arhiv – Društveni arhiv je mesto rizika i artikulacije, mesto stvaranja novih društvenih odnosa, mesto koje se događa bez autorstva. Kojim konceptom društva je ono vođeno? U kom smislu je ovo mesto političko? Koji su njegovi novi koncepti prezentacije i reprezentacije? I, kome se ono obraća?