 |
PONEDELJAK, 19. 09. 2011. u 19h, UČITELJ NEZNALICA I NJEGOVI KOMITETI, CZKD
Parafrazirajući Tertulijanov stav da je duša po prirodi hrišćanska, tvrdimo – duša je po prirodi anarhistička. Ne možemo dokazati njeno postojanje, ali, kad govorimo o duši – pouzdano znamo šta je ona, naročito kad govorimo o oduševljenju, duševnosti, zdušnosti i bezdušnosti. Najzad, psiho-logija i psiho-analiza proučavaju iskustvo koje nazivaju duševnim. |
Ukoliko postoji, duša je večna i slobodna. Kako čovek ne može biti slobodan ukoliko nisu slobodni svi ljudi (Hegel), to znači da su sve duše identične (Branislav Petronijević ih naziva formalnim ja). Postojanje duše utoliko podrazumeva i jednakost i nehijerarhizovanost; odsustvo svakog oblika eksploatacije i nasilja, jednom reči – bezvlasnost i bezvlašće. Dakle, duša je korelativna anarhiji. Ona podseća i nagovara čoveka na borbu za slobodu, inherentno, prema principima anarhizma – i to onako kako ga je otkrio i opisao Kropotkin. Odatle, u eliptičnom obliku, izvodimo – duša je po prirodi anarhistička.
Kad Kafka u Dnevnicima upozorava sebe: „Ne zaboraviti Kropotkina“, u stvari, kaže: „Ne zaboraviti dušu“. Duša je potencijalna. Bez anarhizma, nje nema.